THE STATE OF SLOVENIAN AGRO-FOOD SECTOR AFTER ACCESSION TO THE EU

Abstract

Рад описује и анализира промене у пољопривреди и прехрамбеној индустрији Словеније у периоду 1992-2006. са посебним освртом на године после 2000. у светлу укључивања у Европску унију (ЕУ). Укључење није проузроковало већих потешкоћа у пољопривреди као целини. Овакав исход може се приписати чињеници да су се цијеви и механизми аграрне политике у Словенији усклађивали са Заједничком аграрном политиком (ЦАП) већ у предприступном периоду. Због тога је преузимање ЦАП након укључења значило пре свега наставак мера које су се проводиле већ у оквиру националне аграрне политике али са већим фондовима за подршку пољопривреде. Доходак пољопривреде остао је на релативно високом нивоу у односу на претходне године, а анализа главних фактора који детерминирају доходак показала је да су се углавном настављали трендови карактеристични за период после 1999. – благи тренд повећања пољопривредне производње, тренд пада цена пољопривредних производа код произвођача и интензиван тренд раста буџетске подршке пољопривреди. Словенија је традиционално нето увозник хране али се због укидања царинске заштите за увоз из ЕУ и мање погодних услова за извоз у треће земље дефицит повећао на до сада највиши ниво. Отварање тржишта после приступа повећало је конкурентни притисак на прехрамбену индустрију и економски резултати тог сектора су се значајно погоршали. Пољопривредно-прехрамбени ланац се суочава са важним изазовима. Проблем релативно ниске конкурентности сектора још није решен и тражи значајне структурне промене и прилагођавање.