BASIC TENDENCIES AND PROBLEMS IN DEMOGRAPHIC DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL POPULATION OF SERBIA

Authors

  • Nada Raduški, PhD Demographic Research Centre, Institute of Social Sciences, Belgrade

Keywords:

agricultural population, desagrarization, labor force, aging, educational structure, Serbia.

Abstract

The end-result of the complex and contradictory processes taking place in the agriculture throughout the period since the Second World War is depopulation and persistent crisis in agriculture. Mass transfer of rural population to cities and transition from agricultural to non-agricultural activities has had a series of negative demographic, economic, sociological, cultural and others consequences. The decline in agricultural population (from 66.0% in 1953. to 10.9% in 2002.) is one of the most significant change in the social and economic structure of population in Serbia. Due to the characteristic migration patterns by age and sex, they have had a substantial impact on the change in age-sex structure of agricultural population (increasing share of women and old generations). Feminization and senilization of village practically left them without labor force, while agricultural became a neglected activity.

Downloads

Download data is not yet available.

References

1. Бјелобрк Гордана (2005). "Образовне карактеристике становништва Републике Србије Попис 2002", Саопштење на саветовању Анализа коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова 2002 (Београд: РЗС и Статистичко друштво Србије).
2. Hill, Berkeley and Derek Ray (1987). Economics for Agricultur e -Food, Farming and the Rural Economy, (London: Macmillan Education).
3. Радивојевић Биљана (2006). "Економске структуре становништва Србије", Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године (Београд: Републички завод ѕа статистику, Институт друштвених наука, Друштво демографа Србије), стр. 223-251.
4. Радушки, Нада (1995). "Пољопривредно становништво", Економске структуре становништва, Становништво и домаћинства Србије према попису 1991.године (Београд:Републички завод за статистику), стр. 251-263.
5. РЗС (2004). Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Пољопривредно становништво, Књига 7, (Београд: Републички завод за статистику Србије).
6. РЗС (2005). Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Укупно и пољопривредно становништво, Књига 19, (Београд: Републички завод за статистику Србије).
7. СЗС (1993). Попис становништва 1991. Укупно и пољопривредно становништво, Књига 10, (Београд: Савезни завод за статистику СФРЈ).
8. Спасовски, Милена и Јован Илић (1989). "Проблеми демографског развоја и депопулације руралних простора у СР Србији", Зборник радова XXXVI, (Београд: Географски факултет ПМФ), стр. 133-147.
9. Станковић, Владимир (1996). "Социопрофесионално самообнављање активних пољопривредника централне Србије и Војводине према попису 1991", Становништво (Београд:Центар за демографска истраживања), год.XXXIV, број 1-2. стр. 125-136.
10. Тодоровић, Марина и Гордана Војковић, (1999). "Становништво - елемент развоја пољопривреде у Србији", Становништво (Београд: Центар за демографска истраживања), год. XXXVII, број 1-4. стр.141-163.
11. UNITED NATIONS (1998). Recommendations for the 2000 censuses of population and housing in the ECE region (New York and Geneva United Nations).

Downloads

Published

2008-09-30

How to Cite

Raduški, N. (2008). BASIC TENDENCIES AND PROBLEMS IN DEMOGRAPHIC DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL POPULATION OF SERBIA. Economics of Agriculture, 55(3), 307–317. Retrieved from https://ea.bg.ac.rs/index.php/EA/article/view/1235